boba's blog

U haljini beloj stojis ispred mene,
Da si vecno moja govoris pred bogom.
A meni od srece suza bi da krene
A znam da cu zivot proziveti s tobom.

Nekako mi jednostavno dodje, bez razloga i bez povoda,i tada moram da te cujem,da te vidim,da ti pisem,da radim bilo sta sto ima veze sa tobom.Hiljadu puta sam rekao sebi da se ponasam kao dete,da ne treba da dozvolim sebi da te toliko volim i da toliko zavisim od tvog prisustva,da ne smem da te pustim da budes ceo moj zivot.Nikada nije vredelo.Ja jednostavno moram tako,moram da imam tebe u svom zivotu,da bih bio ceo i potpun,moram da znam da si tu,da me cekas i da mi se radujes sto postojim i sto me ima da te volim.....<3

I više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali ciganin sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...
I zaplakaćeš, istog časa...
I najzad shvatiti kako sam te voleo...

Anđeosko lice spazih
i pogledah oči tvoje,
u trenutku tad osetih
da zastade srce moje.

Ispuni me onaj tajni,
ah osećaj onaj bajni,
što mi ne da san na oči
i što moj mi razum koči.

Voleo bih da se budim
kraj anđela jednog takvog,
da ga cele noći mazim,
večnost celu da ga pazim.

Da ti šapćem reči nežne
kad zaveju noći snežne,
kraj kamina da te ljubim
i za tobom glavu gubim.

Pokraj mora da te šetam
dok ti vetar kosu dira,
da istopim usne tvoje
dok muzika tiho svira.

Ruku tvoju da poljubim
nežno kao lastavicu,
na dlan jednu suzu pustim,
jednu mala radosnicu.

Da mi nikad ne odletiš
anđelčiću moj maleni,
da kraj mene uvek budeš,
da zauvek mene čuvaš!