maki2601's blog
Drhti u meni gladni vrabac,
jedan vrh jezika čigri,
goni malu, plahu pticu.
On drži golemaš,
stvorena sam vrela,
kao hleb mekan i vruć.
Oči mi varniče,
šire se zenice,
obrazom izvire nova bora.
Molbu izričem:
- nahrani drhtavu pticu
što likom izdiše.
Da postanem
voda duboka,
potop nepregledni.
Da penim obale
dok onaj što čigri
drhtavici daruje vrisak.
(Bošković Vesna)
Ponekad se setim
srke sa usnica,
urnebesa žile vrata,
sjaja obraza,
vrelih ušnih školjki.
Ponekad se setim
gravidnih nežnosti
pohotnih usana,
jezika sisara,
eksplozije sivih zenica.
Ponekad se setim
grča prstiju,
razrogačenog grma
ukletog,
vlage prezrele voćke.
Onda smirujem
mali, pohotni ožiljak,
da ne poludi od želje
za tom ludom, brbljivom,
kvržicom u tvojim ustima.
(Bošković Vesna)
Pitam se gde si ti
dok mom čelu
porub stvara seta anđela,
dok vlaži moje oči,
i valja usne,
cepa haljine,
pa bodri talase?
Raspojasani prsti moji
ognjeni ždrebci,
tebe čekaju.
Modre šljive, prezrele
zavodljivo
šalju osmeh tvom rebru.
Žena u čežnji traži odgovore.
Bradavice moje pišu pisma duga
i ne daju ih
jer sve ih već poznaješ,
a misli moje
ostaju zaključane.
Kada mi san na oči donese košavu,
i izgoni silnog vranca
sa isukanim mačem
iz nekog moćnog skrovišta,
pozivam stare Bogove
da povedu me u tvoje svetove.
Stižeš mi kao kraljici
utopljenoj u purpurni vir
da skupa srčemo sok damarima,
pa ponovo bežiš!
…
U pesmama zagonetnim
ne odgovaram
na duboku emociju.
Snažno skopčani čežnjom
stavljaju mi omču
da ne postanem
biće u dodiru strasti.
Dodirujem slast,
mora mi nude,
daju, jednog gromovitog,
oči moje šarene
vitlaju kolosnu žeđ,
licitiraju kockarski
druga tela požudom.
Moje, iskusno traži
neke vrišteće grudi,
pogled nudi sve ono
što samo dah razume,
prsti se napili,
na put pošli, već otišli.
Potpuno sam jasno
neodbačeno,
pustila krik
od ramena i šire,
utopljena u šareni zvuk
raširila butine nebu.
Ptica sam u drhtaju,
pa ako zažmurim
poželim da prevarim rame
i onog jednog.
(Bošković Vesna)
