********************************

Moram da priznam da mi nikad do kraja nije bio najjasniji ovaj dan. Pretpostavljate,radi se,naravno,o tzv. Danu ljubavi! Da se razumemo odmah na pocetku,nemam ama bas nista protiv tog dana i protiv toga da se on slavi,ali sta mi to, uopste, slavimo? Mnogi ce reci:”Slavimo ljubav!Zar ima lepse od toga?” Ja odgovaram potvrdno i kazem da nema niceg lepseg od toga,ali da li je ljubavi kao takvoj,kao najdivnijem osecanju na svetu treba posvetiti samo jedan dan? Znam da svi ili mnogi razmisljaju tako i smatraju da ljubavi treba posvecivati svaki dan! Pa zasto je onda slavimo samo tog dana? U cemu je stos? Meni se,nekako, gadila ta cinjenica da na to divno osecanje treba neko da nas podseca! Jer meni upravo taj dan na to i lici! Kao saobracajni znak! Da, bas tako! Kao da neko postavi saobracajni znak i podseca nas na to sta je ljubav,na to da treba da volimo,budemo pazljivi,nezni….Kao sto postoje saobracajni znaci koji nas upozoravaju i podsecaju gde treba preci ulicu,da treba sacekati zeleno svetlo na semaforu, da ne treba voziti prebrzo i sl. Sada cete reci da mesam babe i zabe i uporedjujem  nesto sto se ne moze uporediti,ali…. Nekoliko dana pre tog famoznog Dana ljubavi,sve nas podsecaju,upozoravaju da ce uskoro taj dan i da treba da kupimo nekakve poklone svojoj voljenoj osobi,izvedemo je na veceru,poklonimo joj paznju,uplatimo aranzmane za romanticno putovanje u dvoje i sl. I od svega toga mi bude bas muka! Tu se u stvari vise i ne radi o ljubavi,nego o njenoj cistoj materijalizaciji! Samo o tome i nicemu vise! Pa,zar treba neko da nas podseca na sve to? Zar treba neko da nas podseca na ljubav? Ako je tako,onda treba da nas podseca i na to da smo ljudska bica? Mi smo bica od krvi i mesa,nismo roboti,bezosecajne masine koje samo rade ono sto im se kaze tj. naredi! Zar ljubav nije ono nesto iskonsko u nama?Zar to nije nas glavni sastojak? Zar to nije svrha naseg dolazenja na ovaj svet i smisao zivota? Zar to nije ono zbog cega i za sta smo nastali? Ali,sudeci po tome koliko je cesto zaboravljamo,jureci za nekim nebitnim stvarima u zivotu i za koje nismo ni svesni da nas polako ubijaju,onda i treba da nas podsecaju! Treba da nam ukazuju na nju,jer zaboravljajuci ljubav,zaboravljamo sebe i tonemo sve dublje i dublje u besmislenost nasih svakodnevnih postupaka! Ono sto me,takodje,zanima je sta znaci,sta predstavlja to “Dan zaljubljenih” ili “Dan ljubavi”? Da li je taj dan posvecen samo onima koji su zaljubljeni,koji imaju nekog pored sebe? Meni se cini da je tako! A sta je sa onima koji nisu zaljubljeni,koji nisu voljeni tog dana,koji nemaju koga da zagrle?  Za njih taj dan ne vazi? Ne vaze ta pravila koja nam namecu i podsecaju na njih? I sta oni treba da rade u toj situaciji? Da se zaljube i probaju da nadju svoju srodnu dusu i cekaju sledeci Dan ljubavi kada ce moci da joj kupe pokloncic i pokazu joj/mu koliko je/ga vole? Ma,nije-nego! I zbog svega toga ja vidim samo uzaludnost tog  Dana! Jer,ponavljam,to nije kao ono kad nas podsecaju da treba da izbacimo smece ili da treba da stavimo mleko u tetrapaku u frizider da se ne bi pokvarilo! To su sve pravila i njih se treba pridrzavati,ali ljubav nije pravilo! To je,opet kazem,ono nesto u nama,ono sto nas cini boljima,sto nas cini neznim,divnim bicima,nesto sto treba da pokazujemo svakog dana,bez stida,bez ustrucavanja!

Ljubav je veca i vecnija od nas i meni uvek u ovakvim situacijama padne na pamet stih iz jedne pesme koja kaze:LJUBAV JE NEKI VISI ZAKON! E,samo zbog nje takve ja ne zelim da je slavim samo jedan dan,ne zelim Dan ljubavi,ne treba da me iko podseca na nju,ne zelim da je zivim na trenutke,vec hocu da slavim Zivot ljubavi i posvetim joj tu svoju vecnost,kakva je uostalom i ona sama!

 

Pëlqen! 12