Jedne noći zamagliće ti se pogled u nekoj zadimljenoj birtiji ... čvrsto ćeš stisnuti čašu, ispijati vino kao njene usne ... tražićeš pogledom sve one što na nju liče ... prevrnućeš svaki kutak svog sećanja ... davićeš se u sopstvenom negiranju i ćutati ... njen lik ćeš naslutiti na dnu ... nestvaran i tako dalek ... osetićeš njen dah na svom ramenu, prste u kosi i lagaćeš da je zbog vina ... vino je krivo što sad nemožeš da je dodirneš ... reči su bile lažljive i one su krive što ti sad tako prokleto nedostaje ... sve žene koje su te ljubile njeno su ime šaputale i one su krive ... i jedna kiša koja je pala i probudila je ... krivo je nebo što je ćutalo a znalo je ... kad jednom ode ništa je više neće vratiti ... stavićeš ruke u džepove i prizvati neke davne kiše ... stajaćeš mokar u jednoj ulici koju si nekad volio i gledati u njene prozore ... tišinom ćeš joj reći sve ono što se nikad usudio nisi ... sve tajne ćeš odati, sve laži priznati ...i tek tada ćeš znati da nijesi izgubio nju ... izgubio si sebe i sve ono što je ona u tebi probudila ... u neka jutra daleka i snena ...
Nuk ka ende komente.
Lini komentin tuaj, filloni diskutimin!