Na moja vrata kucali su neznanci, nekada bucno, nekada tiho. Dozivali su me umiljato i nezno, nekada lukavo, uvek nekako strano...
Prilazila sam vratima i otvarala ih. Bilo mi je svejedno hoce li me pokrasti, ubiti ili darivati cvecem ...
Bilo mi je svejedno jer sam znala da niko ne moze uistinu uci.
I ceznja za Tobom je lepsa od zivota sa nekim drugim.

Pëlqen! 1