Jednom bese jedan mali decak koji je imao losšu narav. Njegov otac mu je dao kesu punu eksera i rekao mu je da svaki put kad pobesni i izgubi kontrolu nad sobom, da zakuca jedan ekser u ogradu. Prvoga dana decak je zakucao 37 eksera na ogradu. Tokom sledecih nekoliko meseci on je naucio da kontrolise svoj bes i broj ukucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakse kontrolisati svoju narav, nego zakucavati eksere u ogradu. I tako je dosao dan, da tokom celog dana nije pobesneo. On je rekao to svom ocu, a otac mu je rekao da svakoga dana koga bude uspeo da kontrolise svoje ponasanje, da iz ograde iscupa jedan ekser. Dani su prolazili i jednoga dana decko je bio u stanju da kaže svom ocu da je pocupao sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde. Otac je rekao:"Dobro si to uradio, sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi. Ograda vise nikad neće biti ista. Kada u besu kazes neke stvari, one ostavljaju oziljak, kao što su ove rupe u ogradi. Mozes coveka ubosti nožem i izvuci noz i posle toga nije važno koliko puta kažes da ti je zao, rane ostaju." Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizicka. Prijatelji su zaista vrlo retki dragulji, oni cine da se smesis, ohrabruju te da uspes u nečemu, oni su spremni da te saslusaju, da podele tvoj bol, imaju lepe reci za tebe i uvek im je srce otvoreno za tebe.

Pëlqen! 2