Govorenjem i pisanjem branimo se od sveta, od nesreće, od banalnosti. A šta kada se to pretvori u jednosmernu komunikaciju. Nije li najgore kada nemate kome šta da saopštite ili imate ali to činite uprazno. Otkud sve više barijera u komunikaciji. Je li to čovek postao asocijalno biće, jesu li ga takvim načinili iz interesa. Srećem ljude koji bi da se druže, ali ne znaju kako. Moj savet im je, pokušajte bilo kako. Bolje ikako nego nikako. Govorite, pišite. Što više, što češće. Za sreću zaista jeste potrebno malo, ali treba početi, načiniti prvi korak. Posle sve ide svojim tokom. Dok ide.

Pëlqen! 5