Svi smo bili ostavljani. Razocarani. Povredjeni. Izdani.

Snovi su nam se rusili, bas kao ono sto smo posedovali i za sta smo se grcevito drzali.

Nastavili jesmo. Ali je pitanje kako smo to ucinili.

Ako mislite da se nezadovoljstvo ne ogleda u svakoj nasoj pogrdnoj reci, u svakom nasem podsmehu nekome, u svakom zluradom komentaru, u svakom pronalazenju losega u drugima varate se.

Primeti se ono u svakom nasem pogledu, neiskrenom osmehu.

Da bi ga nekako izlecili idemo u manastrire, palimo svece, placamo svestenike, postimo izbegavajuci odredjenu hranu, slavimo slave, ljubimo ikone i kacimo ih na nase licne oltare.

A onda nastavljamo istim putem.

Krivimo druge za sopstvene izvore. Krivimo sudbinu za losu srecu. A jedino sto ne umemo jeste da pogledamo sebi u dusu.

Suocimo se sa sopstvenim strahovima i demonima proslosti i prihvatimo sebe onakvima kakvi zaista jesmo.

Onog momenta kada to ucinimo, prestacemo da zavirujemo u tudje zivote jer cemo shvatiti da je nas zivot jedna prebogata riznica kojoj zatvaramo vrata svakim begom od suocenja.

Shvaticemo da hrabrost nije ici kroz zivot napumpanog ega i samouvereno. Vec da samu hrabrost prozima strah.Uprkos kom se ipak odvazimo na nesto.

Bas kao sto je nalicje srece bol.

Tada se mozda necemo plasiti vec cemo umeti da prihvatimo da smo deo ovoga sveta. Bas kao sto su patnja i bol deo nas.Ne treba bezati od njih niti ih se odricati.Bez njih smo nista.

UPAMTI, NIJE VAZNO GDE SI! VAZNO JE DA OTKRIVAS SVAKI DELIC SOPSTVENOG ZIVOTA!

Prisecam se reci onog mog od pre, bas dok sedim na predivnom balkonu pred kojim se prostire more koje se neprekidno talasa.

I razmisljam sta znaci zaprvo voleti nekoga.

Trazimo nesto pa se razocaravamo sto nam nije dato. Ali tek sa odredjene distance i nakon odredjenog vremena mozemo videti ko koje mesto zauzima u nasem srcu.

Voleti nekoga znaci razumeti ga. Prihvatiti ga. Voleli smo nekoga onoliko koliko smo bili spremni da se zrtvujemo. Da mu oprostimo. Da ga prihvatimo.

A kako to sve uciniti ako ne umemo da prihvatimo sebe?

Jedno treba znati.

AKO LAZEMO DRUGE LAZEMO SEBE

AKO ISMEVAMO OPISUJEMO SEBE

AKO MRZIMO, NISMO SEBE USPELI DA PRIHVATIMO TAKVIMA KAKVI JESMO.

Mozemo ici u crkve, paliti svece i traziti Boga svuda.

Sve dok ne shvatimo da je on u nama samima.

Koliko ce njega biti u nama zavisi iskljucivo od nas samih.

SVA LJUBAV I MRZNJA PREMA DRUGIMA SU NISTA DRUGO DO LJUBAV I MRZNJA PREMA NAMA SAMIMA.

LJUBAV I MRZNJA KOJE OSECAMO PREMA DRUGIMA SU LICE I NALICJE NAS SAMIH.

MOZE LI NEKO KO ISKRENO VOLI IKOGA MRZETI?

Tesko jer iskrena ljubav je najcistije osecanje. Ona oplemenjuje.Menja. Jaca. Cini nas boljim osobama.Humanijim. Razumnijim.Cini da prihvatamo.

Oni koji mrze nisu se jos uvek sreli sa ljubavi.

Pëlqen! 16