Jedna priča - ne znam šta mi bi baš nju da, s oproštenjem, metnem danas a nedelja je i nije na duhove. Priča o jednoj ženi i jednom grobljanskom popisu Ta je žena išla Kosovom, nosila je fotoaparat i sveščicu i radila je čudan popis. Grobljanski. Da se ne zaborave srpska imena na razrušenim grobljima. Da se ne zaboravi koliko ih je bilo. Da ne prođe nijedna crkva, srušena, a da se sutra ne zna koja je to crkva bilo a ko njen neimar. - Bog je neimar – objašnjava mi. - Bog je neimar – prvo ponavljam ko papagaj jer pokušavam, naivno, da uđem u njen svet. - I rušitelj, Bog je rušitelj sopstvenog neimarstva – ne pušta me na ta vrata. Nit' imam ključ, niti znam lozinku. - Čudan Bog- odustajem.

Pëlqen!