волео бих да се
возимо трамвајем
и онда нестане струје
и мрак је и не може
да се изађе
из трамваја
и људи се плаше
мрака и претурају по
џеповима и траже упаљаче
шибице
а нас баш брига
ми се љубимо

волео бих да је зора
и град је празан
никог сем нас
и једино се чују наши кораци

волео бих да се као бријем
и онда ти однекуд наиђеш
и пољубим те
и оставим ти белу браду од
пене
баш си смешна
са том брадом

волео бих да лежимо
и слушамо музику
то је све

волео бих да путујемо
на пример возом
и напољу магла или снег
а поред тебе топло
и како се успављујемо
више нисмо сигурни
где смо ни куда идемо
и то је сада мање важно

волео бих да сам спавао
и сад лежим будан
не отварам очи
а знам да си ту
тихо једеш јабуку

волео бих да једемо
печен хлеб или кекс
и то је бучно
при сваком залогају
смејемо се једно другом
очима јер су нам уста пуна

волео бих да не могу да заспим
и онда ти мало крадем ћебе
а ти да се утоплиш
приљубљујеш се уз мене

волео бих да ти направим
једну малу птицу од папира
а ти ми је после много година
покажеш
и питаш ме
да ли се сећам

волео бих да заједно
гајимо биљку
и да кријући
једно од другог
причамо са њом

волео бих да седимо на обали
и да кад одемо
у песку остану отисци
наших ******

волео бих да сам негде
миран и одсутан
и да наједном негде
осетим твоје усне
волео бих да ти тихо
говорим на уво
тако о томе
шта бих волео

волео бих да мање причам у себи
јер кад причам у себи
причам о теби
а много причам

волео бих да затворим
теглу или боцу
најјаче што могу
и ти онда тражиш
да ти отворим

волео бих да ходамо
и начас је стаза ужа
и тих пар тренутака
корачам иза тебе
и удишем твој мирис

волео бих да пијемо
нешто топло
и гледамо се
преко шоља и кроз пару
у очи

волео бих да водимо љубав
и после преморени брзо заспемо
и обоје сањамо исти сан
као ми водимо љубав

волео бих да је ово последњи пут
како ти говорим о томе
шта бих волео
јер кажу
што се каже неће бити

урош пајић

Pëlqen! 9