U ovom teškom vremenu, neretko se zamo osetiti usamljenim i poput kakvog osuđenika za neučinjen greh, poput onog u Kafkinom Procesu, gde ne znamo koja je naša krivica. Tada pitamo sebe i obraćamo se Bogu, pokušavajući utvrditi zašto se to nama dešava, i šta smo zgrešili, te nam ništa ne ide od ruke.
Međutim ako naučimo da jedni drugima pružamo ruke, ruke prijateljstva nikada nam se neće desiti da ostanemo sami, i svaku ćemo nedaću mnogo lakše pobediti.
Zato Vam predlažem, gledajte da pomognete ljudima oko sebe, i kada ne traže pomoć, ponudite je sami. Topla reč i pružena ruka prijateljstva zna vredeti više od svog blaga ovog sveta.

Pëlqen! 28