- Je l' ti brate znaš da su pre nas ovde živeli ljudi?
- Koji ljudi?
- Pa tako se zvala rasa idiote. Išli na dve noge, imali deset puta veće mozgove od nas a bili glupi ka brontosaurusi.
- Nemo' da jedeš govna Milutine.
- Ozbiljno ti kažem konjino.
- Šta je konjina?
- Au, ti baš ništa ne znaš. Elem, zamisli, oni sa tako velikim mozgovima odredili između sebe neke granice, pa se tukli oko tih nevidljivih linija, pa se takmičili ko ima boljeg izmišljenog prijatelja, mislim da su to zvali religija, i oko toga se svađali.
- A jeste sad.
- Majke mi. Imali hrane svuda oko sebe, bukvalno im padala sa drveća a oni išli na nešto što se zove posao i plaćali nekim parama za nešto što su imali džabe.
- To baš jeste malo retardirano. Mi kad vidimo hranu pojedemo je i mirni smo.
- Pa baš to.
- Pa šta se desilo sa njima na kraju?
- Istrebili se međusobno nekim virusima. Sjebali planetu načisto, i ona ih stresla kao buve.
- Pa kad su debili.
- Pa to ti kažem brate.
- E, eno nam ga ručak, idem da ga uhvatim.
- Ajd, nego me samo počeši po leđima prvo leba ti, kratke mi ruke, ne mogu da do'vatim.

Pëlqen! 4