...nismo se ni pozdravili,nismo ni mogli ni umeli...
Pauci sujete su besprekorno ispleli svoje mreze,ti si imala svoju pricu,ja sam svoju postavio ispred svega...
Niko nije pobedio,ali ni ti ni ja nismo priznavali poraz...
Tuga nas je obavila u svoj plast,umotala nas u nepromocivo platno od grubog materijala,koje ne mogu pogledi na kraju da pocepaju...
Uzalud sam u tvojim prelepim ocima trazio trag necega sto bi mi dalo nadu...
Plakala si,samo sto nisam znao,places li zato sto odlazimo svako na svoju stranu ili places zato sto sam ti poslednju zelju ispunio a nisi ocekivala da hocu...
Da je bar kisa tog momenta pocela da pada,pa da sakrije biserne kapi koje su se slivale niz tvoje obraze...
Prokletstvo je prava rec...
Sutra je novi dan,pomislih a u grudima se kidalo,kao kad koracas i gazis suve grane,i mrvis ih...
Ako docekam sutra....
Bezbojna noc,se privlacila i padala na nase zivote,uokvirujuci ih sivom bojom,kao ram u koji se stare slike stavljaju...
Slike i uspomene...
Kroz noc se do svitanja stize...
Mirisao je neven,upijao sam ga kao lek...kazu da neven ublazi svaku bol,pokusavao sam da se spasim...
I tako,korak po korak...odlazio sam,pognut,poguren i tuzan,najtuzniji...
Cekaj me,ja sigurno necu doci...

Pëlqen! 7