Jedan deo slagalice još uvek mi fali,
gde sam ga izgubila, vraćam uspomene u svojoj glavi.

Uporno spajam pogrešne delove,
slika savršenog života još uvek se ne nazire.

Teško mi je da se otkrijem
i priznam da čeznem za onim osećajem,

da je to deo slagalice koji mi nedostaje
iako se uporno trudim da to sakrijem.

Ne vredi, ne mogu od sebe da pobegnem.
Istina je da čeznem...

Čeznem da onim ushićenjem kada ga vidim,
kada primetim njegov pogled na sebi, pa se postidim.

Da osetim radost kada mi stigne poruka,
u nadi da je njegova.

I, onaj osećaj koji ruši sve moje podignute zidove
kada me njegove ruke zagrle i uz sebe me privije.

Pëlqen! 1