stil's blog
O reči moje
od uglja crnje
prošarane
zviždukom zmijskog jezika moga
zar ste se vratile
da sudite meni
ili onako šeretski
oko groba mi plešete
Krijem se,
njenih pogleda,
krijem iz ocaja
krijem iz nemoci.
krijem od oblaka
jata divljih gavrana
krijem od drugova
bivsih i sadasnjih
krijem od stvarnosti.
krijem u strofama
krijem u pesmama
starim i buducim
krijem u recima
krijem u krosnjama
divljih kestena
krijem se danima
a sakriti se nemogu.
U mojoj basti
cvet ima tvoje ime
voleo bih da ga vidis
dok ja pisem
svoje poslednje rime
a onda odem,
tamo daleko gde nema zime
a tu cvet uvenuti nece.
Eh koliko sam ja imao srece,
upoznavsi tebe
koliko srece?
ima li vece.
Dođu tako neki trenutci...
Usta zaneme, oci zaslepe, duša zacuti...
Poslednji osmeh
poslednji pozdrav
put koji vodi u zaborav
a toliko toga smo hteli
toliko toga zapoceli
poslednja suza
poslednji poljubac
poslednji stisak ruke
poslednji zagrljaj
oprostaj za kraj koji nismo hteli
i sve ide ka poslednjem
kurva sudbine lekcije nam deli
poslednji minuti
i molim te cuti
ma sta rekli
suvisno bice
poslednji je dan
i zelim samo jedno da znam
da li Bog zna
sta je ljudsko bice?
Naoruzan samo osmehom hodam kroz grad.... Gde li ja pripadam?
