O reči moje
od uglja crnje
prošarane
zviždukom zmijskog jezika moga
zar ste se vratile
da sudite meni
ili onako šeretski

oko groba mi plešete

doživeo sam bajku na pozornici vremenašnih glumaca

beskrajno skrivanje pred lepotom što budi život

izbegavao radost, osećao se kriv zbog najmanjeg zrna zadovoljstva

govorila si, ceo svet se muči a ti bi da budeš srećan


u pravilnim razmacima čuli su se bešumni udarci u zid

još par otkucaja i sve će zamuknuti, tišina će me prekriti

neću da mislim ni o čemu, sklapam oči iznad svog tela

voleo bih da imam sta cuvam,
ali nemam...
kada je coveku dusa prazna
a um mu luta u maglovljenju
onda tisina peva,

Tisina mukla
svira po dirkama
od magle
Klizi na prstima
kapljica kise
sarajuci obraze
sa nema nas
vise ...

@@@STIL@@@

Pëlqen! 1