srna1's blog

Jednostavno, spontano. Gdje se pojave – svane sunce. I kad odu našim bićem odjekuju zvona njihovog smijeha i njihova radost traži svoj dom u našoj duši. Takvi su da nitko pored njih ne može biti nedotaknut. Kao da su sazdani od nekakvih opeka smijeha i igre, dovedeni iz nekog boljeg svijeta i nastanjeni kao dobri gosti među nama. Ozbiljni su kao odrasli i istovremeno jednostavni poput djece. U svojoj radosti pronalaze i snagu. I za sebe i za druge. Poteškoće im ne stavljaju na lice smrknutosti. Vedrina je njihov životni moto... Hvala životu što takvi postoje...''

LJubav se može opisivati kao snažan osećaj privrženosti. U govoru obično označava međuljudsku ljubav, međutim ona može označavati ljubav prema drzavi, cilju, sportuitd. Međuljudska ljubav je odnos između dve osobe veći od same naklonosti jedne prema drugoj, te je usko vezana sa međuljudskim odnosima (ljubav između članova porodice, prijatelja i sl.).

Neki elementi koji su često prisutni u međuljudskoj ljubavi su:

·naklonost– međusobno uvažavanje;

·privrženost– zadovoljavanje osnovnih emocionalnih potreba;

·altruizam– međusobna nesebičnost;

·uzvraćanje– obostrana ljubav;

·vezanje– želja za očuvanjem ljubavi;

·emocionalna intimnost– deljenje emocija i osećaja;

·prijateljstvo– prijateljski duh; porodična povezanost;

·strast– seksualna želja;

·psihička intimnost– deljenje intimnog osobnog…

Oduvijek je bilo da ljubav ne zna dubine svoje dok ne dođe čas rastanka.

Hodaćemo bez razloga, radovaćemo se, bez razloga, smijaćemo se, bez razloga, s jednim jedinim razlogom, što smo živi i što se volimo. A kud ćes veći razlog.

Ako je ljubav zločin, učini od mene žrtvu!

Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati ni tražiti joj razlog.

Odlučio sam se za ljubav. Manje je istinito i manje vjerovatno, ali je plemenitije. I ljepše. Tako sve ima više smisla. I smrt. I život.

Bila je tiha luka, u čiji sam mir ulazio slomljen olujom, ali srećan što se vraćam.

Hiljadu…

Jednom prilikom, pre više meseci, predala sam se svojoj ličnoj potrazi za melodijom kojoj ću se potpuno prepustiti i dušom i telom, svim svojim tananim osećanjima i čulima... U potrazi za melodijom koja će me dotaći tako da se u meni probudi ono najsvetlije, najsvežije...

Onaj tako lak i tanan osećaj da u meni živi i jedan potpuno čarobni svet, svet čiste lepote, dobrote, svetlosti, harmonije i blagosti. Svet u koji volim da se sklonim kada me umori svakodnevna ovozemaljska java.

I kao što i sve drugo nađem kada to iskreno iz srca tražim, tako sam našla i ovu melodiju.…

Вихор изненадни прхну. Крила велика у полету мирноме

Над девом престрашеном. Бутине њене прекрише

Мреже мрачне. Потиљак јој у кљуну његовоме.

Беспомоћне груди њене уз његове себи свише.

И како да ти прстићи стрављени перјем махну

Славним са омлитављелих својих бутина?

И како да ја тело у налету над њом што сплахну

К себи прими унутрашња сва та тијања?

И лагано прену дрхтање са препона

Пут сломљенога зида, пламена крова, пут кула

И Агамемнона мртвога.

Захваћена тако,

И свирепим капима крви из зрака савладана,

Је ли оно што би на насилно да јој да примила

Прије него хладни…

Neka ti više ništa ne kažem.

Bolje je samo da budeš tu.

Daleko.

Ali ovde…

Znaš ti dobro gde živiš!

Moj život je tvoj jedini pravi dom.

Tako si blizu da ne znam gde

između nas stane sve što smo rekli

i ono što nikad nećemo.

Jer tvoj svet nije svet reči,

već svet neizrečivog.

Nekada su moje reči svima bile toliko jasne.

Sada ih niko ne razume.

Ali ne pišem ja ovo nikome drugom

do sebi.

I pomalo tebi.

Sebi pišem sve,

A tebi koliko budeš uspeo razumeti.

Znam, reči onoga ko ćuti

uvek se cene više od onoga…

I jedini osjećaj koji priznajem,
koji traje dok je čovjek živ....
Jedini osjećaj radi kojeg te ljudi
prihvate...ne kako bi ti pomogli,
već kako bi hranili sebe,
svoju sreću,ego,dušu
uprljanu sebičnošću...
Jedini osjećaj koji ti nitko,nikada
ne može oduzeti, pokvariti....
Jedino stanje u kojem te svi primjećuju...
Ne da bi bili uz tebe,
već da bi sebe digli visoko iznad,u nebeske visine
samo njima znane....
Jedini trenutci u kojima možeš biti ono što
u svojoj biti i jesi....
Jedini mir koji uzimaš kada god to poželiš,
jer samo je tvoj.....
I ne dijeliš ga sa nikime...jer nikome i nije stalo do njega...
Nikome ni ne treba taj tvoj imaginarni svijet zbilje.
Koji se rađa i umire u tvojoj duši,
koji…