Tihiokean's blog

GLUPOST I ZLOBA,

NEOGRANICENO ORUZJE, OGRANICENIH LJUDI.

UBIJ IH USPEHOM, POKOPAJ IH OSMEHOM.............

Svaka je sreća dar posebih trenutaka koji prerastaju u večnost ako je njihov značaj i doživljaj toliko veliki da diše sa svakim vašim pokretom.

Naši najlepši trenuci služe samo nama, oni su samo naši.

Ono što je dragoceno ne nudimo olako drugima.

Svoju hrabrost pokaži da možeš biti sam.

Bar jedan pokušaj. Izdrži sam u vlastitom društvu.

Ne govori tada, čak ni sa sobom,

ni sa onima sa kojima se prepireš i kada ih nema.
Čekaj. Slušaj…

Pronadji,podnesi samog sebe.

Samoća je sidro bačeno u prazninu.

Daj sebi vremena.
Miruj. 

Nekada odlazak traje večno.

Odglumi ravnodušnost ... nabaci osmeh.

Ne smeš verovati da je moguće, ne smeš zbog radoznalosti pustiti da ostane......

Za osmeh je potreban samo tren.

Beskrajnim poljima nadanja trčiš kroz raskršća.

Tvoja snaga i volja su samo treptaj...

Budućnost te drži...nada zadnja iscuri, ali i nekako najbrže čini ti se....

I zato, nabaci osmeh, po potrebii da je i leden, ,ubedjujući sebe da je iskren , onaj pravi.

Da si bar malo srećan.

Mrve hrabrosti retko skupim,

Poslednja kapija odbrane nestane,

Kartu za bioskop prošlosti kupim

I tvoje oko u moje stane.

Čuma je ružna baba buljavih očiju i raščupane kose koja nekada u beloj ili crnoj odeći dolazi. Nekada kao nevidljiva , nekada sasvim naga. Voli da je ljudi nose na leđima.

Tamo kuda ona prođe ostaje samo pomor i smrad .

Ona u kuću dolazi noću sa tavana ili kroz dimnjak. I zato je ona…….. džiber,kučka,ambulje,ćaknuta,čandrk,daba,drapadjoza,flojsa,fasada,gaba,gamad,gnjida,hoćka,kenjara,isprdak, krampus…

KAKVE SU TI MISLI TAKAV TI JE ZIVOT.

A lovac opet vuče poteze - zato svoj trag krijem,
zaveru kujem, ne preterujem, dok delujem
treba biti pravi - u stvari, ne odaj se slavi,
napravi od života nešto ili batali - u univerzumu, mi smo mali.
Iskustvo stihove kali - da bi veći postali, opstali.
Da li smo dovoljno dali ljubavi, mudrosti, ludosti
da bi ovo postao put vecnosti, prvi korak ka budućnosti?

Kada Bob ima probleme sa svima, obično je glavni problem sam Bob.

Ne opraštajući greške, sam praviš grešku.

Praštajući podlost, ti pomažeš da se desi druga. A tupost uopšte ne zahteva oproštaj. Ona je kao vetar, ne zavisi ni od čega. Nju treba prihvatiti takvu kakva jeste, zaštititi se od njenog štetnog delovanja i tražiti u njoj neku korist.