aleksandra's blog
Rastoci mrznju u oblak sivi
neka je nosi u visine.
Covjek treba s... ljubavlju da zivi
Mrznja i zavist nisu vrline.
Rastoci vatru iz usta sto suces
u moru u valu neka je nosi...
Nisi tu da vatri sluzis
ljubav moras da sijes i kosis.
Rastoci bijes koji te svlada,
u zemlju negdje zakopaj duboko.
Nisi stvoren da bijesom vladas,
s ljubavlju srce nek bude siroko.
Rastoci srdzbu u vjetar ljuti,
nek je raznese u pustinju.
Ovdje na zemlji budimo ljudi.
Ne bacaj u oci nikome prasinu...
Rastoci sve sto ljudsko nije
a u tebi…
Чекаћу те
иако си вечности сан
а истина тек један трен
чекаћу те
о вечна илузијо моја.
О беспуће
у свим чарима твојим
зато те чекам и волим
бестидна жено
твој сам господар и твој слуга.
Сновиђење си
распуклих цветова росе
бескрај додира руке
о жено - мир си
у немиру похотних очију мојих.
Зато чекам
иако си вечности сан
а истина тек један трен
зато те волим
иако од твоје дрскости стрепим.
~ Анђелко Заблаћански
Где си, кад ноћ ми обузме биће,
Кад без бола не умем да живим,
У сећању кад тражим покриће
Да се твојим очима још дивим?
Где си, кад ноћ је бескрајно дуга
И сем тмине ништа ми не нуди,
Кад свом страху поново сам слуга,
Док ми поглед замућено блуди?
Где си, кад ноћ ми у оку дрема,
А месечину од мене крије;
Док слушам кораке којих нема
И живим живот који то и није?
Где си, кад ноћ ми испија наде
У последњој жељи за животом,
Док ми јесен успомене краде,
А ја чезнем…
Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.
Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.
Hiljadu puta od jutros ja se plašim za tebe,
Izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
Za tebe, podeljenu, kao plakat,
Ko zna kakvim ljudima.
Da li sam još uvek ona mera
Po kojoj znaš ko te boli
I koliko su svi drugi pred tobom bili goli?
Ona mera po kojoj znaš ko te otima,
a ko plaća?
Da li sam još uvek među svim tvojim životima
Onaj komadić najplavljeg oblaka u grudima
I najkrvavijeg saća?
Miroslav Antić
Да те не бих лако познао, играш се са мном.
Збуњујеш ме муњама свог смејања, да би сакрила сузе своје.
Познајем, познајем лукавство твоје;
Никада не кажеш реч коју би требало.
Да те не бих оценио, измичеш ми на хиљаду страна.
Да те не бих помешао са многима, стојиш одвојено.
Познајем, познајем лукавство твоје;
Никада не идеш путем којим би требало.
Твој прохтев је већи од прохтева других, зато ћутиш.
Притворном равнодушношћу не хајеш за моје дарове.
Познајем, познајем лукавство твоје;
Никада не узимаш што би требало.
Isto kao što je materina radost kad prvi put primeti da joj se dete
osmehnulo,isto tako mora da se i Bog obraduje svaki put kad ugleda otud s
neba da mu se grešnik od sveg srca moli.
Kukavica je onaj ko se boji
i beži, a ko se boji a ne beži, taj nije kukavica.Bolje je biti makar i
nesrećan, ali znati, nego srećan a živeti nasamaren.
Pogledajte detence, pogledajte zoru Božiju, pogledajte travku kako raste, pogledajte oči koje vas gledaju i vole vas...
Na jednog naprednog čoveka dolazi čitav bezdan duhovno zaostalih i ništavnih.
Sanjar
- ako treba tačno da se utvrdi -…
"Sloboda postoji jedino kad je prisutna i ljubav. Onaj ko se potpuno predaje, ko se oseća slobodnim, taj voli celim bićem.A ko voli celim bićem,oseća se slobodnim....U ljubavi niko nikog ne može da povredi, svako od nas je odgovoran za ono što oseća, i ne možemo drugog da krivimo za to. Već sam iskusila patnju kad sam izgubila osobe u koje sam bila zaljubljena. Danas sam čvrsto ubeđena da niko nikog ne gubi, jer niko nikoga ne poseduje.To je istinsko iskustvo slobode: imati najvažniju stvar na svetu, a ne posedovati je."
''Cekanje. To je bila prva lekcija koju sam naucila o ljubavi. Dan se otegne,covek pravi hiljadu planova,zamislja sve moguce razgovore,zakune se da ce promeniti svoje ponasanje u odredjenim prilikama,a ostaje sve vreme nespokojan,usplahiren,sve dok se ne pojavi voljena osoba. A u tom trenutku vise ne zna sta bi da kaze. Oni sati cekanja preobratili su se u napetost,napetost se izrodila u strah, a strah izaziva u nama stid da pokazemo svoja osecanja......''
P.Koeljo
Na svu srecu, ja ti ne mogu pomoci
i umoran sam od trazenja resenja,
koje je uvek na dohvatu nashih kratkih ruku.
I prolazi vreme, ruke nam jacaju,
ali ne rastu.
A da zakoracis?
Ne, ne smes prva,
a ja ne mogu biti ispred tebe
. Da krenemo skupa?
Ko bi se toga setio?
Ne kradi mi medjuvreme,
ako vec ne osecas svoje.
Postacu hladan i promenicu se,
ali kad-tad cu eksplodirati.
Ko ce da skuplja parcice? Ti?
Pa ti ne mozes da me skupis ni sastavljenog.
Ne kradi mi medjuvreme.
Ono nije nase.
Ono je moje.
I nije izmedju nas.
Ono je izmedju mene i mene.
Ne kradi mi medjuvreme,
bojim se -…