sweetie93's blog

Lezala i oslushkivala svoje tiho disanje...Napolju je besnelo nevreme..Sneg je vejao,vetar ga raznosio na sve strane..Osmehnula se,pomislivshi na cudnu podudarnost,poput kakvog romanticarskog pesnika,koji je svoja osecanja uvek povezivao sa prirodom i vremenom..Jer,i u njenom srcu i glavi bila je takodje oluja..Borba izmedju razuma i osecanja...Razum joj je govorio:Stani,ne zaleci se,nije sve bash tako kao shto ti misish sada..A osecanja..ona su govorila sasvim suprotno,vukla na drugu stranu..I opet,osecanja su pobedila..Misli su pocele da lete..Mirno je sklopila oci i prepustila se toj poplavi..Ne,nije se vishe borila s tim..Znala je,bice uzalud..Zato se samo prepustila..I pocela budna da sanja..Misli,poput radosnog psica…

Sinoc sam citala stihove,a u glavi si bio ti,

ne,to nisu bili obicni stihovi,

vec tuzni,ljubavni...

O daljini,koja mnoge ljubavi razara,

i cudno je to,ali mnoge i stvara...

Ja znam da nisam trebala to,

znam da se ne smem zaletati ponovo,

ali srce ne slusha,ono vec prati tvoj trag,

i u snu odlazi,tamo gde si ti...

A kada jutro osvane,

sunce obasja moje lice,

moje misli se roje kao ptice,

a te ptice,one k tebi lete..

Pitaju se gde si sada,

shta radish,mislish li na mene nekada,

pitaju se,pogledash li nekad u…

Reka tvoje dushe srcem
mojim prodire
kishe sjajne i oblaci gusti
kriju sve te sitne boli
shto ti krhko telo grizu

I vidim bol i osecam so
daleko od mene
niti srca tvoga
njega cuvaju

Od razuma,vida i reci
ranjena srno u lavljoj kozi
gorda sreco bistrog pogleda
a tuznih ociju

Pusti...

Nek ide sa sobom i molim te
ne hodi k' meni
Idi u svoj svet.

Pusti...jer ce Sunce
ispuniti ovu noc
jer ce mesec nadvladati
sutrashnji dan
Pusti,jer nisi zasluzila.
Pusti,molim te.




*Posveceno svim osobama koje se toliko bore za neshto shto ih nije vredno i shto ih povredjuje....

S.

Nedavno sam videla jednu belešku na fb-u,u kojoj je moja drugarica priznala 100 stvari o sebi...Pa sam i ja to uradila,i prilično iznenadila samu sebe nekim stvarima...Možda će neko će me neko uz pomoć ovog i bolje upoznati...Slobodno minusirajte ako smatrate da ovo ne treba da bude blog,ali meni je zanimljivo :)

Noga pred nogu..Kapljice kiše koje se slivaju niz lice..Slušalice u ušima..Sve je u redu,ovo je samo običan dan...Završena je jedna,i počinje druga pesma na plejeru..Osvajači 'Sa kim čekaš dan'...U tom trenutku,ovaj i sam pomalo siv dan,potpuno gubi boje..Iz modrih očiju liju suze,koje ni kiša ne može sprati..
Vraćam vreme,i sedim u prvom redu tog usamljenog bioskopa mojih misli i sećanja..
Ležimo na krevetu,slušamo muziku,počinje nova pesma,i pita me-Koja je ovo pesma?
Setimo se da je to 'Sa kim čekaš dan' i priča mi o bratu...
Film se premotava,bez ikakvog redosleda..
Kališ,onaj naš grad,i naša klupica..Durimo se jedno na drugo zbog gluposti,ali ja se naravno posle…

Pa dobro,dokle vishe?Vec nedeljama ista prica....Krenem da listam blogove,kad ono naslovi: "'Bog pomaze","Veliki je Bog",bla bla....Shta je ovo,sajt Srpske pravoslavne crkve?Nisam neki vernik,ali ne smeta mi iz tog razloga....Kada udjem u blogove zelim da procitam neshto zabavno,poucno,interesantno...A ne tekstove iz crkvenih knjiga....Poshtujem ja svacije mishljenje i stav,ali ovo prelazi sve granice....20 blogova jedan za drugim(eventualno ako se neko nadje da slucajno napishe neki blog pa upadne izmedju)...A najvishe od svega mrzim to licemerje....Pishu o Bogu,veri,a obicno su ti ljudi najveci pedofili,pishu svashta devojcicama,pare oci njihovim razgolicenim slikama(naravno,delom su i same krive..)..

da li ste srecni??

da li pogled na ovaj beli prekrivac izaziva u vama osecanje srece i decije radosti?

da li pogled na ovo blistavo sunce budi u vama srecu?da li znate da je nadjete u malim stvarima?u malim znacima paznje od voljene osobe,u trenucima provedenim sa njom?

razmislite malo o tome i trazite srecu!jer ona je tu,oko nas,nije daleka i nedostizna,vec gotovo na dohvat prstiju...skocite malo vishe i uhvatite je! :)

'' Istina, njihovo zaljubljivanje nije trajalo dugo, ali u toj igri nema pravila. Neko emocije troši polagano, kao mirišljavi sapun, a neko svoje srce ispali razuzdano, kao pun šaržer, pa u jednoj kišovitoj noći odvoli za čitav život…''




..Kiša je kupala ulice još jednog sivog,janarskog dana..Išla je nogu pred nogu,dok joj je melodičan glas Šade pevao ono čega je već svesna..'This is no ordinary love'..Dlanovi u džepovima znojili su se od nervoze,predugo ga nije videla..Približavala se tom mestu gde je on,i malo po malo,podizala pogled..A onda ga je,među svim tim ljudima,ugledala jasno..Srce je ritmično tuklo i stezala je pesnice pokušavajući da…

Meni je osvanulo josh jedno lepo jutro...a vama?Jeste da nema sunca,ali sunce mozemo sami uneti u svoj zivot...I nije tako teshko kao shto izgleda....to su male stvari,koje znace mnogo..Razmislite shta bi ste mogli da uradite,neku sitnu stvar koja ce nekom ulepshati dan...A evo shta je mene jutros razveselilo,jedna divna pesmica...

uzivajte...