sweetie93's blog

Stojim i gledam kostur davnih emocija i događaja.Eto,samo to je ostalo od našeg prijateljstva.Samo kostur,i prazan pogled.Otet delić srca i suze,žal.
Nisi me razumela onda kada mi je najviše trebalo.A ja nisam umela da prepoznam svoje greške.
Niko nije nedužan u ovoj priči.
I sada sam odrasla za najmanje deset godina,dušom.Videla kako se prijateljstva lako gase,
kao kad duneš i ugasiš šibicu.I uradiš to i pre nego što sama dogori.
I boli,i peče.No,život ide dalje.
Samo,jedno bih volela...Nemoj ostati ogorčena.Pročitaj nekada one redove koje sam ti pisala i seti se lepih uspomena.Svih onih lepih stvari koje smo zajedno prošle.Pariza 2011 godine.
I pamti me kao nekog ko…

Praznici!I raspust,da se konacno odmorim kao covek :)

I tako,ovih dana,u svoj toj shetnji i skitnji sam naucila mnogo toga o zivotu posmatrajuci ljude...Prvo sam jedno jutro,kao fina cerka krenula sa kevom na pijacu.Eh,kao shto kaze moj ujak,kada hocesh da upoznash neki narod,idi na pijacu...Hm,prizor bash i nije bio za divljenje..Gooomila ljudi(poshto naravno,svi sve ostavljaju za zadnji cas) idu jedni preko drugih,gaze se..Retko ko zastane da se izvini..Bash strashno...

A kasnije,kada sam izashla sa drugaricama u grad,potpuno prica...Divno vreme,nasmejana lica...Pun grad prelepih ljudi,mladih,starih,dece koja jurishaju okolo..Prosto,kada je lepo vreme,ljudi kao da zaborave na sve probleme i uzivaju...

Danas,pravo…

Htela je da napiše pesmu..
Reči su joj se kovitlale u mislima,i baš kada je pokušala da ih zgrabi,bežale su..
Odložila je mirno olovku na poludopisanoj reči i duboko udahnula..
U jednom trenutku joj je zastao dah,i baš tada je shvatila koliko ga voli...
Pogledala je kroz musavo staklo,i još jedan sivi dan trošio je svoje sate..
Zamislila se i pred njom je bilo saznanje,gotovo da je imalo materijalni oblik,toliko jasno..
Njene misli više nisu bile sive poput ovih,čini se beskrajnih dana...
Vratio je boje,a njihov spektar sada je toliki da ona ne može ni da ga zamisli...
I one su se stopile sa rečima....


*Nešto kao nesvestica,
kao let…

Vrištim.Vičem,ali od sreće,ili adrenalina,šta li.Smejem se.Još jedan overen rolerkoster u Diznilendu.Sedam na pod,pokušavam da se povratim.Gledam ka gore,vidim plavo nebo,i njih.Moje prijatelje.Ljude sa kojima upravo doživljavam nestvarne trenutke.
Grabimo kartu i gledamo gde ćemo dalje.Dok idemo da doživimo i ugrabimo još malo bajke,shvatam gde sam ja zapravo.Talas sreće me zapljuskuje i daje mi novu snagu.
...Ležim na livadi,na travi mokroj od rose.Iznenada,ustajem i počinjem da skačem kao ludak.Ne znam da opišem to osećanje.Tu slobodu,taj ogromni prostor koji vas tera da širite ruke.Vrtovi u Versaju.Cveće.Fontane.Priroda.Mir.Sve tako veličanstveno.Fotoaparat ne može da zabeleži to.Prosto mora da se doživi,vidi,upije.
...Još jedan flešbek.Trenutak kada sam izašla iz autobusa…

Pronađi prave boje.

Naslikaj me ponovo.

Oboji moje sivilo.

Udahni me bojama duge,

četkicom odnesi svaki trag tuge.

http://www.youtube.com/v/U-8e2Wy1kHE

i sada su na mojoj plej-listi sve stare domace rock pesme...evo i jedne koja me je posebno dotakla i koju vrtim iznova i iznova

Parni Valjak

Sve jos mirise na nju

jedna kratka poucna pricica nastala u trenutku inspiracije(i dosade) :) danas na casu..

Vidim ovde obozavaju da se svadjaju i prepiru,evo malo da vam unesem promene...Jedna divna srpska pesma....Shta cesh,juce bio dan zaljubljenih,moram i ja malo :)

Ociju tvojih da nije

ne bi bilo neba

u slepom nashem stanu.

Smeha tvoga da nema

zidovi ne bi nikad

iz ociju nestajali.

Slavuja tvojih da nije

vrbe ne bi nikad

nezne preko praga preshle.

Ruku tvojih da nije

sunce ne bi nikad

u snu nasem prenocilo.

Citajte ovo i zamislite se malo...Ima tako lepih stvari ovde,kao mnogo ljubavi koje su se rodile bash na karikama....Zashto ne bi sve bilo lepo i…