za mojim pjesmama luduju žene

a iz mene stihovi se vežu kao lanci
eto mila ispisuje se pjesma baš o tebi
s jutarnjom molitvom i ti tečeš mojim mislima
gladan i žedan tvoga tijela
često te sanjam
i pomišljam u sebi samo jedno
priđi bliže
pa mi se pod kožu podvuci
ruke baci oko vrata
pa jezik zavuci
i ljubim me
i grli me
moj
nebeski stvore

želio bi da sam kiša u tvojoj kosi
vjetar pod kaputom da me nosiš
i da mi šapućeš
draga ludice

kada ideš u pregači oko struka
da su ti grudi u mojim rukama
a ja gladan iza tebe ljubavi
hajde srećo reci mi
dođi i ostani...

http://www.youtube.com/watch?v=txJfPGGV1gQ

IZBACITE IZ SVOJIH ŽIVOTA SVE ONE KOJI VAS POVREDJUJU , ODUZIMAJU VAM ENERGIJU I VUKU VAS NA DNO... I NE TRAŽITE OPRAVDANJE ZA NJIH, JER ONI TO UGLAVNOM ČINE NAMJERNO, KOLIKO GOD VAM TO BILO TEŠKO DA PRIHVATITE... KADA OČISTITE SVOJ PUT OD NJIH OTVORIT ĆE VAM SE NOVI PUTEVI I PRAVAC KOJI VAS VODI KA VAŠOJ SREĆI... AKO STE VI SRETNI, SREĆA SE RAZLIVA I UMNOŽAVA I DONE ĆE VAM PRAVE, ISKRENE PRIJATELJE...

Hoće mi se da živim pa makar i protiv logike.
Neka i ne verujem u poredak stvari na ovom svetu, ipak su mi mili listići u
proleće, koji se tek razvijaju; milo mi je plavo nebo;
mio mi je po neki čovek, koga po neki put;
hoćeš li mi verovati? – ni sam ne znam zašto zavolim;
mio mi je po neki velik i plemenit postupak ljudski, u koji je čovek već odavno prestao verovati, ali ga ipak po staroj navici srcem uvažava...

Studenti pocese da zapitkuju svog profesora:
- Vi ste tako mudri i iskreni. Svi vas postuju, zele da vas oponasaju i da vas slijede. Ali ipak, sve nas jako zanima jedna stvar, zasto se jos uvijek niste ozenili?
Profesor, zatecen ovim pitanjem, u pocetku se je snebivao, ali ubrzo poce da se otvara i da prica:
- Vidite, ja sam uvijek trazio Savrsenu Zenu! I u tom trazenju, proputovao sam mnogo zemalja. Jednom sam volio jednu prelijepu djevojku. Bila je nevjerovatno, nevjerovatno lijepa. Nijedan muskarac nije mogao da odoli njenoj ljepoti. Ali nazalost, njena dusa nije imala takvu ljepotu, pa…

Volim te

Ne samo zbog toga što ti jesi
Nego i zbog toga što sam ja
Kad sam s tobom.

Volim te

Ne samo zbog onog
Što si učinila od sebe,
Nego i zbog toga
Što činiš od mene.

Volim te

Zbog onog dijela mene
Koji ti iznosiš na vidjelo;

Volim te

Jer stavljaš ruku
Na moje, brigama pretrpano srce,
I prelaziš preko
Svih ludosti i slabosti
Kojima ne možeš pomoći,
A čame ondje u magli,
Pa ih izvodiš
Na svjetlo.
Sva ta moja predivna imovina
U koju se niko prije nije
Bio dovoljno…

"Takt je vještina da nekome nešto dokažete, a da od njega ne napravite neprijatelja ili budalu."

U vrtlogu ljubavi vrti se svetlost i rađa se meduza vremena. Istog trena kada se ljubav rodi neko u ime te ljubavi umre otrovan otrovom meduze. Zavrti, srce moje lepo, vasionu, da kamen na kamenu ne ostane. Sve je u načinu kako ti na svet gledaš a ništa u načinu na koji svet tebe posmatra. Apsulutna moć rađa strah da će ta moć jednog dana nestati. Lep si tekst upriličila da ostanem bez teksta. no naravno nije svet ni ono što ja vidim, ni ono što se tebi čini da vidiš. Uvek je to nešto drukčije tako da nikada nećemo…

Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
Ni kuda vode ove noci moje.
Ne znam.
Ni otkud magla ruzna
Na sve sto se cekalo,
Ni otkud nemar jadni
Na sve sto se radilo,
Ni zaborav otkuda,
Zalosni na sve sto se ljubilo.
Magla.
Ko ce da mi kaze nocas, sta meni znace
Lica i stvari i spomeni minulih dana?
I kuda idu ovi dani moji
I zasto bije tamno srce moje?
Kuda? Zasto?

I ne znam od kog bola on je ostao, i da li je to bilo jutro ili
suton kad se urezao u moju dusu…“. Takva je nasa dusa.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuze, nasmeju, zabole.
Ponekad namerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas
ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko
tudje nebo i uzalud trazimo one zvezde ka kojima smo nekad
davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih
mladalackih ljubavi. Pa se naprezemo da cujemo onaj letnji
povetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se,
drzeci svoju prvu…

''Da ostanemo ovo što smo.
Sutra. I uvijek. Djeca.
Ne veliki, ne odrasli.
Da se ne zavlačimo svako u svoju ljusku,
da jedno drugom ne dopustimo
da budemo ono što nismo,
da ne gledamo vučijim očima
i da se uvijek prepoznamo kada se sretnemo.''